sipa-1.jpg

Previous Next

Iz novih krivičnih zakona BiH, entiteta i Distrikta Brčko, izbačena je „najefikasnija“ krivično-pravna sankcija predviđena za slučajeve kao što je Edin Gačić. Puštanje psihopata ubica na slobodu moglo bi da se ponovi.

Stanovništvo u najmanje dva federalna kantona osam dana živelo je u strahu od višestrukog ubice Edina Gačića. Vest o njegovoj likvidaciji preneli su mnogi svetski mediji, a regionalni su otišli i korak dalje, istražujući ko je bio najtraženiji bosanski begunac.

Ispostavilo sa da je Edin Gačić, zbog svojih religioznih ubeđenja i nacionalnosti, bio žrtva torture početkom rata u Banjaluci. Index.hr piše da su upravo to razlozi zbog kojih je Gačić „šikaniran“ i „progonjen“, i da je progon nesprskog stanovništva i rušenje verskih objekata u gradu na Vrbasu znatno uticalo na njegovu radikalizaciju. Tada je imao 18 godina. S majkom Sifetom 1994. godine izbegao je u Hrvatsku, ali se krajem rata u BiH 1995. priključio odredu Armije BiH „El Mudžahid“.

Godine 1998. Gačić je ubio Ismeta Gunića, predsednika Udruženja Banjalučana u Zenici i za taj zločin je osuđen na 14 godina zatvora. Tokom dopusta 2002. ubio je majku Sifetu, za šta je dobio dodatnih 20 godina zatvora. Kazna za ta ubistva mu je objedinjena, a na slobodu je pušten 2017, nakon odslužene tri četvrtine zakonske kazne.

U ponedeljak (4.2), Gačić je u Konjicu ubio trgovca Sauda Sultanića, a osumnjičen je i za ubistvo policajca Mahira Begića u Suhodolu kod Tarčina pet dana kasnije. Otkriven je na području Tarčina u utorak (12.9.) i likvidiran, nakon što je odbio poziv policije da se preda.

Ibrahim Prohić: „BiH je puna plutajućih psiholoških ili patoloških bombi“

Tako je okončana najveća policijska potera u posleratnoj BiH. U međuvremenu, otkriveni su i detalji o psihološkom profilu višestrukog ubice. Lekarski nalazi opisuju ga kao bolesnika koji pati od poremećaja ličnosti, šizoidnog i paranoidnog tipa, a veštaci su, navodno, došli i do zaključka da je bio i „verski fanatik“.

Kako je moguće da je takva osoba na slobodi i da su nadležni ignorisali lekarske nalaze? Stručnjaci upozoravaju da je problem upravo u tome što nadležnih – i nije bilo.

U razgovoru za DW, poznati psiholog i analitičar Ibrahim Prohić kaže da, iako specifičan, ovakav slučaj nije nepoznat u praksi. „Bio je davno jedan slučaj gde je osuđeno lice, nakon odslužene kazne od 20 godina, po izlasku na slobodu ubio sudiju koji ga je osudio“, podseća Prohić.

On upozorava da ovakav slučaj može i da se ponovi. „Postoje ljudi koji nisu duševni bolesnici, ali imaju poremećaj ličnosti ili psihopatsku strukturu ličnosti, motivisani da se osvete ili da svoju agresivnost usmere na određene osobe. Problem je ako društvo ne shvata da će takvih pojedinaca uvek biti. BiH je postkonfliktna zemlja, a u postkonfliktnim društvima broj takvih plutajućih psiholoških ili patoloških bombi veći je nego u mirnodopskim uslovima. Problem je što tu opasnost naše društvo ne prepoznaje na pravi način“, kaže Prohić.

Šta nakon izlaska psihopate iz zatvora?

Naš sagovornik ističe da je u ovom slučaju zakazalo pravosuđe, odnosno podsistem izvršenja kazni, policija, ali i vlasti koje ne uspevaju da urede adekvatan sistem. „Taj sistem je pre svega rascepkan i ne postoji funkcionalna veza između njegovih pojedinih delova. Naravno, mislim na zakon o izvršenju krivičnih sankcija na nivou BiH, na nivou entiteta, Distrikta Brčko itd. Posebno je problematično to što nije rešeno pitanje zbrinjavanja osoba kojima se izriče zatvorska kazna obaveznog psihijatrijskog čuvanja i lečenja. Sve dok ne budemo to imali, ovakvi slučajevi neće biti izuzetak nego pravilo“, upozorava Prohić.

Slučaj Edina Gačića pokazao je da nije postojala dobra koordinacija između sistema izvršenja krivičnih sankcija zatvora i službi na terenu – policije i centara za socijalni rad. „Najslabija karika u sistemu izvršenja krivičnih sankcija lišenja slobode u BiH je takozvani postpenalni tretman (nastavak tretmana nakon izvršenja kazne zatvora, prim. aut). A to znači da osuđeno lice koje izlazi sa izdržavanja kazne na uslovni otpust na osnovu instituta pomilovanja, ili posle izdržane kazne, izlazi u jedan prazan socijalni i psihološki prostor, što znači da se tom osobom više niko ne bavi“, kaže Prohić.

Nadležnosti važnije od bezbednosti

Na nedostatke pravosudnog sistema u BiH ukazuje i profesor na Fakultetu za kriminalistiku, kriminologiju i bezbednosne studije u Sarajevu Jasmin Ahić. On ističe da je struka zakazala u prevenciji, ali da represija ovog puta nije podbacila, iako su na videlo izašle mnoge specifičnosti i nedostaci „rascepkanih“ bosanskohercegovačkih struktura.

„Represija je, hvala bogu, na kraju dala rezultate, iako je sve duže trajalo. I ovoga puta na videlo su izašle sve naše specifičnosti i ono na šta godinama upozoravamo – složeni policijsko-bezbednosni sistem. On jednostavno ima značajnih nedostataka, posebno u komunikaciji između policijskih struktura. Uvek navodim primjer iz decembra 2018. godine kada su, iz politikantskih razloga, četiri kantonalna MUP-a – MUP Republike Srpske i MUP Brčko Distrikta odbili da potpišu sistem koji su prethodno sami usaglasili – sistem komunikacije radio veza između svih agencija na nivou države! Opravdanje je bilo da nema zakonskog uporišta za prebacivanje određenih nadležnosti policijskih struktura na viši nivo. Na sreću, uprkos administrativno-političkim ograničenjima, operativni rad na terenu je ovoga puta urodio plodom“, kaže profesor Ahić.

Politički pritisci na policiju

On, međutim, upozorava da BiH ne može da računa na integraciju u Evropsku uniju bez prethodnog rešavanja problema koji ugrožavaju bezbednost društva. „Mi ni danas nismo usaglasili kontakt-tačku, odnosno našeg oficira za Europol, iako imamo potpisan sporazum. Previše je pitanja sa kojima politika ne bi smela da ima nikakve veze. Nažalost, politika se kod nas uvukla u policijske i bezbednosne strukture i to je veliki problem. Policija ne može da radi normalno, jer je uvek pod nekom dozom političkog pritiska – šta će reći oni na kantonalnom, šta na entitetskom, a šta na državnom nivou? To je najveći problem našeg policijskog i bezbednosnog sistema“, kaže Ahić za DW.

Nakon likvidacije Edina Gačića, predsednik Visokog sudskog i tužilačkog veća BiH Milan Tegeltija, na svom Fejsbuk-profilu potvrdio je reči kritičara – da u BiH ne postoje zakoni kojima bi se na adekvatan način tretirali ovakvi slučajevi. On objašnjava da je iz novih krivičnih zakona BiH, entiteta i Distrikta Brčko izbačena „najefikasnija“ krivično-pravna sankcija predviđena za slučajeve kao što je Gačić - mera bezbednosti pod nazivom „obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi“, koja se mogla izreći sa kaznom, ali i nezavisno od nje.